Link: Put kojim se ređe ide

U zoru sam čuo kako muškarci odlaze svojim poslom, i kad smo posle sat-dva ustali bili smo opet sami sa domaćicom. Sačekali smo da se iza brda pojavi sunce i poliže slanu sa šatora, pa se spakovali, raspitali za dalji put, šutnuli pseto i krenuli. Trebalo je i dalje zapinjati uzbrdo, preko strme livade i kroz retku šumu, sve dok nekih pola sata kasnije nismo izašli na visoravan iznad farme i napipali našu stazu. Sledeći kilometri su bili poslastica: vozili smo kroz lavirint niskih brda, kroz divne zatravljene predele sa pegama šume tu i tamo, klatili se putićem koji su često činile samo dve svetle niti, ranim svetlom izbijene iz raskošnih zelenih tepiha. Negde usput smo prešli i granicu sa Crnom Gorom... web strana